INTERVJU - PORODICA DAVIDOVIĆ: NESLOGA KOMŠIJA IZRODILA SMARAGDNO ZELENU LEPOTICU U VAJSKOJ

Igra, pesma, beseda i uživanje u ribolovu uz opuštanje svih čula…umetnost koja ne zna za granice i koja decenijama jednakim plamenom živi među članovima porodice Davidović iz Vajske, koji su i osnivači Literarno muzičkog udruženja “Sveti Sava”. O svom najvećem bogatstvu, ali i zanimljivim anegdotama iz prošlih decenija uz Provalu i Dunav, te uspešnoj saradnji sa ostalim zanesenjacima koji dele sudbinu umetnika u malim mestima govorili su nam Blaženka i Dragan.
 
1. Literarno muzičko udruženje „Sveti Sava“ iz Vajske na originalan način spaja pesmu i besedu. Odakle ideja da uparite te dve vrste umetnosti?
 
- LMU Sveti Sava je i nastalo da bi negovalo pisanu reč, kroz besedu i pesmu. Prirodno je da jedna iz druge proizilaze i jedna bez druge ne mogu. Akcenat je da se neguje prvenstveno srpska kultura i tradicija i udruženje je upućeno prvenstveno na dečje članstvo, a oni su u svemu aktivni učesnici. Smatramo da je beseda i muzika važan deo našeg nacinalnog indentiteta i da je treba negovati, obrađivti i na taj način približiti najpre deci i mladima koji će u sve to uvesti i svoju porodicu.
 
2. Da li vaša okolina prpeoznaje značaj onoga što radite i na koji način to vrednuje?
 
- Vrednovanje našeg rada vidi se kroz članstvo…samim tim što naši aktivni članovi, učesnici deca i roditelji prihvataju naše ideje i aktivnosti znak je da naš rad ima neku vrednost. U udruženju se suočavamo i sa smenom generacija, ali se brojnost popunjava mlađima i tako u krug. Smatramo da je najvažnije da smo mi zadovoljni i ispunjeni našim radom, a kada je tako i okolina će to osetiti i prepoznati. Mi smo porodica koja je osnovala udruženje i to porodica čiji su se preci takođe bavili kulturom i pisanom rečju i po tome nas i prepoznaju, te se često to nekako i podrazumeva. Srećni smo i zadovoljni što ovo radimo.Vrednost našeg rada vidi se i kroz povezivanje sa drugim udruženjima, kao što je to slučaj sa Kulturno umetničkim društvima  u opštini i šire što rezultira  i pozivima na manifestacije i van naše opštine. Takođe nam znače i usmene pohvale i podrške od strane mnogih stanovnika naše opštine i našeg mesta, pa je shodno tome i posećenost naših manifestacija veoma zadovoljavajuća.
 
3. Kada biste imali zadatak da osmislite tematsku turističku turu kroz opštinu Bač, kako bi ista izgledala i šta bi obuhvatila? 
 
- Na prvom mestu  u tematsku turističku destinaciju bi ušli kulturno-istorijski spomenici –Bačka tvrđava, Franjevački samostan,Tursko kupatilo, Manastir Bođani. Međutim u tu turu bi svakako ušli i rekreativni trenuci –Jezero “Provala” mesto koje je privlačno i prijatno u toku cele godine u svim godišnjim dobima.U to treba uvrstiti i sve manifestacije koje se dešavaju u opštini napr. kulenijada, dani jagoda i meda, seoske igre Bođani, odbojka na plaza i dr.
 
4. Šta po vašem mišljenju i iskustvu, najviše nedostaje entuzijastima koji se u našoj opštini bave kulturom, lepom rečju i umetnošću?
 
- Ljudi koji se bave kulturom zaista to rade tako što to žive. Njima je interes nepoznata stavka, oni imaju entuzijazam i prosto su se takvi rodili. Sigurno je da u toku bavljenja kulturom zanesenjaci nailaze i na nerazumevanje i ponekad  čak i nipodaštavanje, ali to je njima nebitno i bezvredno. Dovoljno im je da su oni ispunjeni time što rade i teško odustaju. Entuzijastima najčešće nedostaje razumevanje šire zajednice, a neretko i bolja finansijska podrška jer kultura nije proizvodnja i ne donosi profit pa nije toliko novčano podržana. Ljudi dođu, odgledaju, trenutno im je lepo, a  najčešće ne razmišljaju o tome koliko je truda uloženo da sve to tako dobro izgleda. Okupirani svojim problemima često brzo zaborave to što su gledali i slušali.
 
5. Koja anegdota iz života nekadašnjih stanovnika Vajske je lično Vama najdraža ili nosi upečatljivu poruku, a smatrate da bi mogla da bude interesantna našim čitaocima?
 
- Pošto smo mi ljubitelji prirode i sportski ribolovci najupečatljivije anegdote za nas su vezane za naše prelepo jezero “Provala”. Ova anegdota je suštinski promenila naše živote i živote  mnogih ljubitelja plaža i ribolova. Tiče se postanka jezera Provala…Godine 1924. Dunav je uveliko pobegao iz korita i plavio redom seoske atare. Ubrzano se približavao selu Vajska. U to vreme postojao je nasip (bent) koji je delio vajštanski i bođanski atar. Bujica je stigla do benta, a i do prvih seoskih kuća i trebalo je otvoriti ustavu i pustiti vodu u bođanski rit i spasiti selo Vajska. Ta ideja se nikako nije svidela Bođancima. Krenuli su da zatvore ustavu poprilično naoružani lovačkim oružjem. Međutim tadašnja žandarmerija je rešila da minira bent i uprkos protivljenju bođanaca pusti vodu u njihove njive. Došlo je do svađe i sukoba i dok su komšije svađale Dunav je prišao vrhu nasipa  i nije preostalo ništa drugo nego da se nasip minira na samoj kruni. Grunuvši kroz načinjenu rupu nasipa Dunav je svojom snagom u mekom aluvijumu izdubio jezero koje je dobilo simbolično ime PROVALA.Ovo je jedan od retkih primera da se iz nesloge komšija rodilo i nešto dobro - SARAGDNO ZELENA LEPOTICA.
 
Druga anegdota je takođe vezana za Provalu i datira iz 1966.godine u vreme posle poslednje velike poplave kada  je  ribu  mogao  upecati  ko god je hteo jer je ribe bilo u izobilju.Već uigrana ribolovačka ekipa  skupljala se na terasi tadašnje kafane  na jutarnju rakijicu dok su štapovi već bili zabačeni u vodu sa plaže…Jedan  šaljivdžija se  i dalje motao oko štapova smišljajući opet neku smicalicu…Nož okačen na udicu ili čak i cigla koja vuče štap….svi su ga znali i očekivali su baš tako nešto…to može samo Braca. Koja  je brzo istresao čašicu i krenuo prema obali …za to vreme Braca se smejuljio i pričao ostalima šta je smislio…Braca je na Kojinu udicu okačio žabca umesto kukuruza, a da  Koja to nije znao…kako li će se svi smejati kad počne vući žabu umesto šarana. U  tom trenutku Koja je počeo zapomagati i vući štap koji se savio do same vode…svi su mislili da žabac vuče…međutim na namamčenog žapca, koji je trebao biti Kojin ulov  naleteo je som težak 16 kg ….Svi su bili srećni samo se Braca kiselo smešio…Narod je uvek besedio  „KO SE ZADNJI SMEJE –NAJSLAĐE SE SMEJE“. 
 
*** Fotografije nam je ustupio Dragan Davidović.